Ivo Lučić 49 objava 0 komentara

Nikom od nas, jadan, nije doteklo pameti da poveže štoe najbolje zanj ama i zasve druge. I za vaskolik sviet! Da otkrije jedinu pravu moć, kojase nikom nenameće i koja nikok nesili. Nju…

Nijednog krvnog đeda nijesam upantijo - nijednog otri nikad vidijo - samo jednu babu. Pa sati računaj šta je Oni rat donijo. Trebalo bi dobro udrit po gubici onokoga fâli. Vazda nas…

Čoek je prije živinu zvao blago. Jer muje bila ono štosu danas pare i zlato. Ma nije jednako katije blago živa duša ili kurvinske pare, jok! Bila muje iviše, bila mu je famelja

Treba li za sreću imat đecu? Jesu li oni smisao života? Eto, sat sve više govore kako treba imat puno đece, i država i crkva. Koliko ije zbok tog rođeno nesretno?! A isto tako, koliko je…

Igra je stvorila Igrište. Igra ko neka molitva tijela; sveti čin uigravanja u veliko nevidljivo svjecko kolo, kolo što vodi proneba tamo đe niko nije vidijo nit zna đe zavšrava. Džusto ko na…

Svak je na sijelima pripovijedo svoju priču. Vatra je pucketala, na šporetu se grijala voda. Da je ima ukući. Pa su u jedna doba počeli zborit da su više nedoba i da treba u himbulje

Prije je zemja bila sve. A do čega je danas došla. Sve su izvrnuli. Bir dođi malo vode u polje, odma grakću da je to zlo i katastrofa. Oni bi šćeli da kiša pada i sunce sije kad oni oće i…

Ševa je ujedno bijo mali i veliki čojek. Mali je bijo rastom, a imo sve ko veliki. On je nama bio jako važan, jer smo od njega učili mnoge stvari da prije postanemo veliki

Kad sve sabereš, onse najbolje slago sazemjom. Ona jedina sve vidi i sve razumije. Sad je u njoj, on, njegove kosti i đedove kosti i kosti sve naše čeljade, pod istijem križom u toj istoj…

Protiv divljaštva jedino se more borit jačanjem duše. A to se more samo dobrom knjigom. Jerbo šta? Nijesu ni sve knjige više naoposlom. Svak ti više piše knjige i svašta meće u nje