Krek

Bila u Ramnom damno jedna žena. Neznamjo niime. Tomie bila šukunbaba. Maloe prisramota da neznam, ama takoe. Bilae udata za Nikolu, mok šukunđeda. Mismo svi otnji dvoje. Nikolino ime ima na Lučića grebu, prvom sdesna čim uđeš ugrebje. Imoe trísina: Andriju, Ivana i Matu.

1. Nikolina đeca

Prvi sin Andrija

Najstariie bijo Andrija. Bijo nako miran i radijo saženam. Bijo oženjen ot Ćorka iz Koteza. Imo dva sina: Nikolu i Boška. Ot Nikole su Andrija – miga zvali Lino, štoe sa Stanom Ljevakušom imo Niku, Maru, Zdravku i Anu – i Ivo. Ivo oženio Bubičušu i rodili Jelu i Niku što ga zovemo Šaro. Boško je oženio Vukovušu i šnjom imo Martina – Boškova, Ivina, Andriina, Matina, Marina i Milina ćaću – i Ivicu štoe bila udáta za Mijata Prcu iz Prhinja.

Drugi Nikolin sin Ivan

Drugi Nikolin sin je bijo Ivan. Naš pranđed. Umroe 1911. otkapi, pričo samvam, u Živogožđu. Bijo poduzetnik. Zvaliga Badnjilo, bio mal aširok. Ivan je bijo iprije obolijo. Na Badnju veče dobijo udar. Otišli po doktura u Ljubinje. Reko mu doktur: Ne smiješ više bit obrtnik, nijesi siguran više, vet, kaže, budi doma i neidi daleko. Nekoliko godina nije išo. Ośećose dobro i otole u Velju Među, u Duboku i Miljanoviće. Skupi ljude, dostae radio s muslimanima, i skontaj da opet ide i – u Živogožđe. I tutije umro. Jedno jutro – onbi osto spavat zadnji a radnicibi radili – probudiose, jedan radnik nije otišo, pita ga on: Šta si ti zakasnio? On, kaže, prispo. Dok onto govori Ivan izdahni.

Oženijo se od Boroja, Jelu, bila pametna žena, ajdejadan. Umrlae oko 1940. Imalae četiri, tri; jok, nemogu se śetit tri jali četiri sestre. Jedna je Peronjina mater, druga Batkova mater, treća seudala u Tomičića u Orovido. Rodilae dvije šćeri: jedna seudala u Kristića i rodila Kićuna i vazda je letijo knami kad je što trebalo. Pero je, kae išo uškolu, stao pogodine unas a pogodine u Dȅde, sve na račun babe; druga na Beleniće i rodila tri sina Šćepu, Vijeku i Božu.

Treći Nikolin sin Mato

Treći Nikolin sin je bijo Mato, zvali ga Pêčo. Bio malȅšan, pano uvatru pae opržijo brk, paga zvali Pečo. Onje 24 godine bio knez sela za Turčina. Oženio Janju Kraljevu. Svak muse rugo, anije bilo bolje žene u Lučića. Tu suse Lučići obogatili. Ivan bijo obrtnik, i dodavo pare Peči, aon kupovo sve naplavne njive popolju. Sve po tri klipa na njima. Kupili 48 rala, ajedno ralo tije 3 duluma, 3 iljade metara. Imali su tri njive po 7 rala: Podbjelasnice 7, Struge (Postjenčice) 7 i Mišansko polje 7.

Pečo i Janja imali sina Nikolu i tríšćeri: Mandu, Ivanu i Maricu. Sin Nikola umro od dizeneterije. Šćer Manda, bila udata u Vukovića, za Čolu. Prvo se udala za Vukića, Spasoja, paon umro i šćer mu, isto. Pa Ivan reko Peči:
– Štati misliš? Mislišli svojom  glavom, kako ne ideš poono dijete u Trnčinu, taćeti u tuđoj kući.

I takoe dovedi. A Čolo izgubio ruku u Ameriki, paga zato zvali Čolo. Pa pod Vlahinića kućom, doli na Stanici, otvorio dućan desno od Dulinovića kuće, u Sosinoj poli je Pero iz Sarajeva napravijo sebi… Donijo dobrije para iz Amerike, kupijo trave u Rupnom Dolu.

Druga šćer, Ivana, udana za Boška Brajića – naše Brajuše stric – štoe pogino u Prvom ratu, adrugi put seudala za Vidu Blaževića, isto udovca. Boško Brajić se bijo vjenčo s Jelom Čovića, Spasojevom tetkom, i ostavi je! Naćerali ga doma dase oženi Ivanom za miraz. On pristo, otišo urat, i pogino, ne znam đe, rodi ona sina, isto nako koonā u Trnčini, rodi nakazno dijete i toe pokaranje… Tatje Lučića kuća bila država, svega su imali i bioe jedan domaćin. Kaže, nikat se nije uprtila, bila vazda čobanica. Dođi Vide Blažević udovac i spasie.

Treća šćer, Marica, udalase za Boška Bendera u Velju Među, štosu na Mišljenu; imali unđe imanje. Imali sina Anđelka, bacili ga Srbi ujamu kasu na Morine pratili ovce uplaninu. Jedna ženska izišla izjame i sve kazala. Maricina šćerse udala za Spasoja Krešića u Vinine, ono prvo selo iznad Svitave. Ovo ti sve pričam kako se śećam, i bojse nije sve vako, a godine mi prije nijesmo nikat brojili kae ko rođen.

Eto, napravili greb, štoe na njem i danas spomenik, 1903, ami smose podijelili od Vlahe tri godine izatok. Pokojnji đed Andrija pričo da kae njegova matera Borojuša došla, imalismo 260 ovaca i 80 janjaca, i 80 ulišta u ljaniku. Ljanik bijo ođe đesmomi napravili kuću. Dolazili ljudi osvakle, daj mu fildžan meda, pa se zafaljuje. Nie bilo lijeka drugoga.

2. Ivanova i Borojkina đeca

Ivan i Borojka su bili naš pranđed i prambaba. Imalisu četvero žive đece: dvásina, Đuru i Andriju, ídviješćeri, Anicu i Janju.

Sin Đuro i njegova đeca

Sin Đuro (mogobi bit 1886-1945) je oženijo Anicu iz Dubljana (oko 1890-1964), zvali je Dufka. Imali su petero đece. Prvo, Jelu (1914-2000), udátu u Matiića, Petra (1909-1945). Drugo, Maru (1919-1999), štoe bila za Ivanom Matiića, Selkom, (1922-1991), što su ga ubili četnici doma sat uzadnjem ratu. Treće, Ivana, Dedu, (1923-2006), štoe oženijo Ljubu od Vlahinića (1922-2006). Četvrtoe bijo Mato (1926-1945), nesto u ratu, ono ga pokupili kae više bijo kraj i dasuga u Mostaru viđeli ranjena i neđe još jednom, a peto Tereza, mie zvali Ana (1931-2012), onae bila udata za Vlahu Šimunovića (1931-2000).

Šćer Anica i njezina đeca

Šćer Anica, udalase za Vidu Matiića na Parauniće i umrla tamo. Imalae dvasina i šćer. Sin Bokica živio i umro na Rotimlji. Imoe šes šćeri. Aničina šćer Jela (1920), niese udavala i onae otkapi umrla (1992) i sahranilie na Bjeljavam. Umrla koi matera. Pričalae da nije znala dajoe matera umrla, samo zaspala. I treće Anično dijetee bijo Ivan (1927-2017) otišo na Mljet radit i tu se oženio s Paolom Milić (1920-1992). Živjeli su na njezinu, u Goveđarima.

Šćer Janja i njezina đeca

Šćer Janja (1890-1979), udala se za Matu Radića (1888-1972) miga zvali Matara Krnjić, na Gaic. Janja i Mato rodili osmero đece, dvoe brzo umrlo. Umro rajni Ivan 1927. i Nikola 1934, štae živijo, eto četrgodine. Ostale živjet četiri šćeri i dvásina.

Mara (1920-1998), udala se za Ivulu Skaramucu u Ramno, a on živijo 105 godina, toe čudo jedno, umro prošle godine u desetom mjesecu.

Pero, je 1921-o, pokojni. Niega bilo unašem kraju… i visine i mirnoće. Nesto na Blajburgu. Onda je 1924. rođena Ivica i umrla mnada, 1945. Marko (1928- janeznam jeli 2009. jȁ 2010), bio vrijedan, i svašta je znao, nanjem ostala kuća, ama malo nako divji. Jela (1931-2008) se nije udavala, radila u pošti u Dubromniku, a Ana (1937) udata za Ivu Grgurevića (1935-1972) u Ramno i muž joe rano umro.

Sin Andrija

Četvrto dijete Ivana i Borojke je bijo Andrija (1896-1945), umene đed. Oženijo se Marom (1896) Čokljat 24.1.1920. Njezina sestra Stana, Vitasek, ćaća mie pričo, Bog joj dao duši, kae trebala izdahnut, zborila: Nas je bilo sedam sestara, sve smo se poudale, a Mara najbolje.

Mara rodila osmero đece, troje prije ovije živije umrlo. Prvosu bili blizanci Stana i Ivan. Ivan je živijo dvatri mjeseca, a Stana odma umŕla. Nakon nekoliko rodila Ivana, devet mjeseci živijo, raskrivijo se iizdaho. Takoe ona pričala, bilo dijete ko krek, bîva daebilo jako. Miho Matiić držo prvu đecu nakrštenju, onje bijo ivjenčani kum, pa promijenijo za kuma načajnika Šimunovića, Garina ćaću. Vele da treba promijenit kuma što đeca umiru.

Onda rodila Ivana (1923-1998), pa Juru (1926-1945), pa Nikolu (1929-2014), što je zborijo većinu ovoga o Lučićima, pa Jelenu (1933-2022), pa Stanu (1936-2001). Moja jadna Stana.

Eto, nema nijedno više živo.

Do ratae u Plasnoj Glavici bilo šes našije kuća: Vlahina, Šarina, Boškova, Linina, Dedina i naša. Danas u Šarinoj ima dvoje i u Dedinoj, eto naš Pero. Nema više niko.

---

Ivo Lučić, polis.ba

---