In memoriam prijatelju i saputniku Filipu Fići Davidu: OTIŠAO JE SKRIVENI PRAVEDNIK I SAVEST SRBIJE

Skrivenih pravednika po mističnom judaizmu ima trideset i šestorica. Rasuti su po svetu. Niko ne zna ko su oni, da li su bogati, siromašni, odakle su, koji zanat imaju – ali bez njihovih nesebičnih dela svet bi odavno bio uništen. Njihov identitet se nikad ne sme otkriti, ali čvrsto verujem da je jedan od njih bio Filip David.

Osim što je bio pravednik, bio je i savest ove sasvim nesrećne zemlje. Nijedna njena moralna ozleda nije mu promakla. Ona će bez njega izgledati još gore. Nije poslušala nijedan njegov savet, i zato sad izgleda kako izgleda. Pravednika je nazivala stranim plaćenikom, pa sad plaća cenu svoje bahate nesmotrenosti.

Osim što je bio savest Srbije, bio je i moj najbliži prijatelj pedeset godina. Nema nijedne značajne odluke u mom životu u kojoj nije učestvovao. Nikad se pritom nismo sporečkali, nikad nijedan nesporazum. To je u mom, inače svadljivom životu, jedinstveni slučaj. Mislim da je to zato što se s Fićom nije ni moglo posvađati. Blaga dobrota i detinjastost anđela to nisu omogućavali. Ko smo mi ako nismo svi drugi koji su nas učinili onima koji jesmo i kojima pripadamo isto onoliko koliko i oni nama?

Govoriti o pravedniku i anđelu gde se rodio, koje je vere bio, gde je išao u školu, gde se zaposlio, šta je pisao, koje je nagrade dobio i šta je sve radio – sve to je neprimereno i na kraju krajeva nije ni mogućno. Ili barem prevazilazi moje sposobnosti. Meni se u poslednje vreme činilo najvažnijim da je voleo jabuke kožare.

Fića se sad penje zlatnim stepenicama u raj. Ako njega na vrhu stepenica raj ne sačeka, onda raja ni nema. Kada nestaje neko ko samim svojim postojanjem obećava neko ispunjenje, preostaje nam samo da se zagledamo u lišće koje se njiše na vetru.

Nenad Prokić, polis.ba