Tako zamišljam nebo – Miroslav Antić

Šta je najveće

Nebo je nešto sasvim, sasvim široko,
pa ipak može da stane u svako oko.

Jer oko je veće,
i najveće od svega,
veće od grada,
od brega,
veće od moga tate.

U njega može da stane sto miliona zvezda.

U njega ptice dolete.
U njega putevi svrate.

U njega uplove brodovi.
Dogegaju se kuće i trgovi.

U njega dojure autobusi
i dotrče svi moji drugovi.

Jer oko je kao stotinu mora.
I još jedanput toliko.
Njega nikada nije propešačio niko,
ni oplovio niko,
ni obletao niko.

Jedino ako mama u moje oko došeta,
tad nema mesta za nebo,
za ptice,
mora široka,
jer mama je veća od neba i veća od celog sveta.

I veća od oba oka.

Miroslav Antić, Tako zamišljam nebo, Dnevnik, Novi Sad, 1985, str. 123-124.