Kontaktirajte nas.
Pišite nam na: portal@polis.ba
Pazi da nikada ne povrijediš čovječje srce
Iz romana Grk Zorba, Nikosa Kazancakisa, Dereta, Beograd 2022., str. 339-41
– Čini mi se, Zorba, ali možda grešim, da ima ljudi od tri vrste: oni kojima je cilj da žive život, kako kažu; da jedu, da piju, da ljube, da se obogate, da se proslave… Zatim to su oni kojima je cilj ne njihov život, već život svih drugih ljudi; veruju da su svi ljudi jedno i bore se da prosvetle, da vole, da učine što više dobra ljudima. I najzad, to su oni kojima je cilj da žive život svemira; svi, ljudi, životinje, biljke, zvezede, svi smo jedno, ista suština koja vodi istu strašnu borbu; koju borbu? Da transformiše materiju i da od nje načini duh.
Zorba se počeša po glavi:
– Ja sam malo priglup – reče – ne razumem značenje tako lako… Eh, gazda, kad bi mogao da mi odigraš to što kažeš, da te razumem!
Ugrizao sam se za usne očajnički. Kad bih mogao da odigram sve te očajničke misli!
– Ili kad bi mogao, gazda, sve to da mi ispričaš kao bajku. Kao što je činio Husein-aga. On je bio starac Turčin, moj komšija; veoma star, veoma siromašan, nije ima ni ženu, ni decu, sam na svetu. Odeća mu je bila izlizan, ali je sijala; sam ju je prao, kuvao, čistio, i u suton bi dolazio u kuću moga oca i sedeo na dvorištu s mojom babom i drugim starcima iz komšiluka i pleo čarape.
Taj, dakle, Husein-aga je bio divan čovek; jednog dana posadi me u krilo, stavi mi ruku na glavu, kao da mi daje blagoslov:
„Aleksise“, reče mi, „poveriću ti nešto; ti si mali i nećeš razumeti; ali razumećeš kad porasteš. Slušaj, sinko: Bog ne može da stane u sedam spratova na nebu i sedam spratova na zemlji; ali on ipak stane u čovečje srce. I zato pazi, Aleksise, tako ti mog blagoslova, da nikad ne povrediš čovečje srce!“
(…)
Sam, pored ugašene vatre, odmeravao sam Zorbine reči – pune su suštine i zemljanog toplog mirisa i ljudske težine. Njegove reči dolazile su iz bubrega i iz utrobe i još su u sebi zadržavale ljudsku toplinu. Moje reči su bile od hartije, silazile iz glave, poškropljene tek kapljicom krvi; i ako su imale ikakvu vrednost, tu vrednost su dugovale toj kapi krvi.